Konzumirajte više voća i povrća
Ljudi koji ne unose voće i povrće u dovoljnoj količini često kažu da to nije iz razloga što ga ne vole – već zato što im nije uvek pri ruci. Najjednostavnije je da svoj zamrzivač napunite voćem i povrćem – smrznuto voće i povrće je podjednako hranljivo kao i sveže, a nećete morati da brinete da li će se pokvariti. Zatim, jednostavno je dodati voće u jutarnji šejk ili jogurt, kao i povrće u čorbu, omlet, jela sa testeninom ili drugo jelo. Činiju sa svežim voće, držite na kuhinjskom elementu, a povrće koje ste prethodno iseckali držite u frižideru – pripremljeno i na vidljivom mestu će vas podstaći da ga konzumirate u većoj količini.
PROIZVODE OD PRERAĐENIH ŽITARICA ZAMENITE PROIZVODIMA SA ŽITARICAMA OD CELOG ZRNA
Ovo je verovatno jedan od najjednostavnijih načina da unapredite svoju ishranu. Kada proizvode od prerađenih žitarica (kao što su beli hleb, beli pirinač, pasta i tortilje) zamenite proizvodima sa žitaricama od celog zrna, imaćete nogo bolju ishranu i unosićete veće količine vlakana. Svaki proizvod od prerađenih žitarica možete zameniti nekim proizvodom sa žitaricama od celog zrna.
ZDRAVE MASTI KONZUMIRAJTE U MALIM KOLIČINAMA
Masti – čak i one “dobre” – sadrže određenu količinu kalorija. Iz tog razloga bi trebalo da unosite manje masti, izbegavate hranu bogatu mastima, dezerte i prženu hranu, a unosite male količine zdravih masti kako biste uneli neophodne masne kiseline. Orašasti plodovi, avokado, maslinovo ulje i ulje repice se smatraju zdavijom vrstom masti, te iz tog razloga pronađite način da ovu vrstu namirnica uključite u svoju ishranu.
PIJTE VIŠE VODE I ČAJEVA
Zdrava ishrana i unos tečnosti idu zajedno. Voda ima mnoge funkcije u našem organizmu, kao što su održavanje normalnih fizičkih i kognitivnih funkcija, kao i održavanje normalne telesne temperature. Ukoliko ne unosite tečnost u dovoljnoj količini, probajte da flašu sa vodom držite u svojoj blizini tokom dana. Ukoliko ne volite običnu vodu, popijte čaj ili napravite svoj napitak dodavanjem svežeg voća ili parčića krastavca ili nekih začina kako biste vodi dali ukus.
KONZUMIRAJTE ZDRAVIJU UŽINU
Međuobroci nisu loši ukoliko se konzumiraju ispravno. Dobro odabrana užina može da vam pomogne da ne ogladnite previše između obroka (što može dovesti do prejedanja kada konačno sednete da jedete), a užina je i prilika da tokom dana unesete dodatnu količinu proteina, povrća, voća, pa čak i mlečnih proizvoda bogatih kalcijumom. Idealno, biće vam potrebna kombinacija proteina i ugljenih hidrata kako biste dobili snagu i energiju iz užine. Možete da se igrate i pravite različite užine ili jednostavno konzumirate sveže voće, sirovo povrće sa humusom, orašaste plodove, edamame, proteinske pločice ili jogurt.
